povratak na prethodnu stranu

PONEKAD

Ponekad, kad nemaš 
ništa pametnije
ti mi dodješ u sećanje
i vrata razvališ

Ponekad, kao stena 
od kamena
pustim plimu da pobedi
i da me s tobom povredi

Ponekad, i nikad više
setim se, al' vreme briše
sve što je bilo izmedju nas

Ponekad, samo kroz snove
dosetaš u dane nove
podsetiš da jedini si spas

Konobar, donesi 
cugu za ovaj sto
proveri lager pića mog
noćas ću da se napijem

Konobar, donesi 
uvek čase dve
jer tako mnogo lakše će
tuga noge da dobije

Ponekad, i nikad više
setim se, al' vreme briše
sve što je bilo izmedju nas

Ponekad, samo kroz snove
došetaš u dane nove
i podsetiš da jedini si spas

Ponekad, kada se 
za sobom okrenem
lavina suza se pokrene
zbog svega i zbog svih

Ponekad, i Dunav se zaustavi
neslana šala sudbine
čini se da smo bili mi

Ponekad, i nikad više 
setim se
al' vreme briše
sve što je bilo izmedju nas

Ponekad, samo kroz snove
došetaš u dane nove
i podsetiš da jedini si spas