povratak na prethodnu stranu

VATROGASAC

Mi smo momci vatrogasci,
koji u tri smene rade,
brkovi i zlatna dugmad,
zaštitni su znak brigade.

I u senu, i u slami,
na tavanu i u šumi,
Novom Sadu, Subotici,
Bečkereku i u Rumi,
velike i male vatre,
sve sam redom ugasio,
jedino od tebe luče,
srce nisam ja spasio.

Plamen, plamen ljubavi,
niko ne zaustavi,
kiše puni oluci,
samo tvoji poljupci.

I u podne i u ponoć,
uvek spremno delujemo,
tu sposobnost na terenu,
godinama negujemo.

Kad zagori neko mleko,
il' rerna u nekoj kujni,
onda teško nekoj tetki,
onda teško nekoj ujni,
velike i male vatre,
sve sam redom ugasio,
jedino od tehe luče,
srce nisam ja spasio.

Plamen, plamen ljubavi,
niko ne zaustavi,
kiše puni oluci,
samo tvoji poljupci.

Ima nas i oženjenih,
a ima tu i momaka,
Rusina i Rumuna
i Mađara i Slovaka.
Tu su momci iz Banata,
a naravno i iz Srema,
svi su redom zastupijeni,
U Vojvodinu zaljubijeni.
Hercegovci, Crnogorci
Bosanci i mi lale,
kolo kolo naokolo,
gase to što drugi pale.

Velike i male vatre,
sve sam redom ugasio,
jedino od tebe luče,
srce nisam ja spasio.

Plamen, plamen ljubavi,
niko ne zaustavi,
kiše puni oluci,
samo tvoji poljupci.